Nije ironija, izraz je svojevrstan superlativ radovanju. U izvesnim situacijama.
Kao npr:
Zalutaš u bespućima neke vukojebine, možda si tu poslom, možda turista, nevažno, izgubio si orentir, ostao bez vode pre pola dana, umor te mrvi, iskrice ti igraju pred očima, ma nemaš pojma gde udaraš! Jaukao bi da imaš glasa, da ti se osušeni jezik nije zalepio za nepce, a usne zapekle od soli.
Haluciniraš, i dok ivicom svesti tragaš za kakvim puteljkom i znakom civilizacije osetiš da si ugazio u nešto meko...
Pogledaš dole, a ono kravlja balega, a ti umesto da opsuješ kao u bilo kojoj normalno situaciji, još se sagneš, umočiš prst... A ona još uvek topla i meka!
:preživeću:
I zaplačeš od sreće!
