Ne mogu da podnesem, ovaj svet me tako guši,
Ovaj svet je tako stresan, ovaj narod, tako tuđi,
Ovi ljudi, nisu ljudi, ovi ljudi, to su zveri,
Niko sretan, svako besan, svi se plaše, jedni drugih.
Očima vučijim gledaju svet, na svaku žrtvu njih najmanje pet,
Ko nije za borbu taj završi let, ko nije zver taj je za mret,
Kad nisi grizli tad drugi te grizu, kad jednom se sjebeš nemaš reprizu,
Kad padneš u krizu, tad krize se nižu, jer sam si u tome, a sranja, tek stižu.
Kad jedan je silan tad drugi je kivan, kad jedan padne svi drugi se smiju,
I plaše, da jednoga dana to oni baš budu, da jednoga dana, baš oni, budu na dnu,
Ni tada im neće, pomoći niko, pa sad dok može, pljuvaće ispod.
