fiktivni, imaginarni pojam u Srba ali sve češće i van Srbije, nakon sexa sa bliznakinjama drugi po popularnosti objekat maštanja kod starijih muškaraca ali i žena. Nakon završetka radnog veka a usled nastupanja dalje nesposobnosti za normalan rad, muškarci i žene koji navrše najmanje 118 godina starosti ili steknu minimum 80 godina radnog staža odlaze u takozvanu penziju.
- 'De si bre, Milisave, otkud ti tako rano?
- Evo, krenuo sam na posao.
- Kakav bre posao, pa zar nisi u penziji?!
- A ne, još sam ja mlad, tek mi je 94-ta, nego me nešto ova nova invalidska kolica zezaju, zanose mi na desnu stranu a prekuče sam ih terao na reglažu.
Gotovo! Sva sranja koja si trpeo decenijama su pri kraju! Još samo malo, nema više ranog ustajanja, maltretiranja u prevozu i držanja dupeta uza zid u strahu od podmetanja kolega ili one izdrkotine u udobnoj kancelariji. Ko ih jebe, sledi više nego zaslužena uživancija. Jedva čekaš. Samo još da je doživiš, kako su počeli da pomeraju granicu za odlazak u penziju, bogami, biće zajebano kad stigne na 100 za starosnu i 60 za staž.
Gledaš kolege koji će uskoro u penziju i nije ti jasno. Koji im je? Neće! Sunce li ti, u pojedinim periodima ih mole, teraju, nude otpremnine i njima ne valja! 'Oće još da rade! Ludaci. Ko voli da radi, dobogda i na onom svetu radio!
Godine prolaze i ako imaš dovoljno sreće, doćićeš i ti u situaciju da budeš taj koji će uskoro u penziju. I sad ti gledaš čudno one mlađe koji ti zavide, a ne znaš što. Možeš još da radiš, nisi za bacanje na otpad! A i sad ti lakše, manje te drndaju na poslu. A ono što si mislio u mladosti? Nije tako, to izmišljaju zli jezici, nisam toliko izlapeo da se toga ne sećam!
- Kolega, još malo pa penzija? Blago Vama...
- Šta blago? To znači da ću brzo na onaj svet.
- Eh, sad i Vi...
- Slušaj, dete. Ja bih radije u rat nego u penziju. Iz rata se poneko i vrati, a iz penzije niko!
Odlazak na doživotni godišnji odmor.
