Arhaizam koji se koristi za karakterizaciju nečega što se ukrutilo, steglo fizički, a u duhovnom značenju upućivalo je na nekoga ko ima tremu, ko nikako da prelomi u svojo kolebljivosti. Ovaj izraz se može čuti isključivo kod starij populacije.(Babe često govore odrvenele mi noge, kada se umore)
U današnjici ako se pomene ovaj arhaični idiom on ne gubi mnogo na svojoj etimologiji. Konkretno i precizno se koristi za osobe koje su nesigurne u sebe i čisti su tremaroši. Doslovna pretvore su drvo koliko se stegnu i ukrute, ne pomaže moljakanje da se trgnu iz svoje haotične blokade. Jednostavno ograničavaju svoja empirijska iskustva traćenjem svake nove prilike koja im se ukaže. Zbog svoje odrvenelosti stvaraju strah kao kod klaustrofobičara, počinju da se dave u svom mošusu, zgrče svaku crtu lica, izbezume pogled kao narkomani i traže izgovore zašto neće da datu priliku sprovedu u delo. U tim trenucima ne mogu pomoći ni motivacionim govori Ilije Petkovića i Pižona, kao selektora, on ne može da opepeli.
A: Hajde dođi ovamo, eno je ona tvoja tamo što ti se sviđa, e sada da joj priđeš.
B: Ma jok, ne mogu moram vamo nešto vamo da... zvršim, ovaj.
V: Hajde šta si se usrao opet, stalno to radiš. Ja sam ti rekao da neću da se raspravljam sa tobom oko toga. Preseci već jednom taj čvor i kreni, još uvek i nikada nećeš mrak skinuti. Hajde leti.
A: Tako je hajde, pa posle da nam pričaš šta je bilo. Nemoj da si cava.
B: Ne mogu večeras ljudi razumite, imam neka posla.
V: Šta si odrveneo čoveče, opet, kako bi da ti je nešto drugo odrvenilo. Hajde idi kecaj, da tebe ne bi kecali.
