Nešto je doživelo krah. Nemoćan si, možeš samo da bleneš, povremeno cokneš i iščuđavaš se. Zar je sve moralo biti tako? Jebi ga, verovatno jeste čim je na kraju tako ispalo. I da nije moralo biti, jednostavno dogodilo se, vreme ne možeš vratiti. Pomiri se sa tim, biće ti lakše.
- Reditelju, moj geg je odzvonio! Cela sala je gledala komediju, a ponašali su se kao da gledaju tragediju. Ja više ne osećam uzbuđenje da nastupam pred publikom, povućiću se, makar na tri meseca. Otići ću na planinu, u lov, i probaću da se smirim!
- Žarkoviću, ti si baš neki duhovit mladić! Karte se prodaju kao alva! Zabole me kurac kako se ti osećaš, ima da igraš... Ionako igraš debilima koji ništa ne kontaju, zato se i ne smeju, ali boli nas kurac, mi uzimamo pare. Zajebi mi te priče i patetiku, izlazi na scenu, da ne bi od mene dobio aplauz koji ti toliko nedostaje.
---------------------------------------
- Profesore, zvonilo je, možemo li na odmor?
- Zdravkoviću, tebi je odavno odzvonilo. Sada je to i potvrđeno! Vidimo se u avgustu!
