oftopičkaranje

jedan od najekstremnijih muzičkih pravaca (uz death metal i grind core). karakterišu ga brze gitare,gotovo zujeće (ali ne nužno), neverovatno brz, razarajuč bubanj (zvuk apokalipse kako se približava), vrišteći vokali (scream), neki bendovi koriste klavijature. što se tiče stajlinka bendova, većina koristi corpse-paint (mazanje lica crnom i belom bojom radi stvaranja efekta demonskog, mrtvačkog izgleda), kožne pantalone (nije obavezno), farmerice (crne boje naravno), majice sa različitim motivima ili logoima bendova (mada može i čisto crna), nitne, bodlje, lanci, ogrlice. teme tekstova su različite: demonske, okultne, spiritualne, antireligijske, nihilističke, apokaliptične. mada, ima bendova čiji članovi izgledaju sasvim "normalno" (kako bi to rekli oni kojima je sve sem njihovog pogleda na stvari nenormalno), bez svega što ide uz taj pravac. ne koriste corpse-paint, stil oblačenja im se svodi na farmerice, majicu/duks/košulju, teme su i dalje iste i to je to. ali, mnogi ih black metalci ih ne smatraju iskrenim, pa se priča tako vrti u krug. protiv samog pravca su mnogi dušebrižnici kojima smeta sama metal i rock muzika, kao i mnogi metalci čistunci kojima sve počinje i završava se sa Iron Maiden. pravac prate mnoge kontraverze (kao i death metal, kao i hiphop, kao i pop), jer to ide uz sve što je na bilo koji način vezano za medije i zabavu širih masa). kome se ne sviđa - on ne mora da sluša i slobodno može da ignoriše. ko voli takvu muziku - e, pa ta osoba ne treba da doslovce prati ono što se kao vezuje za pravac i da pravi budalu od sebe i da pravi sranja gde god da se pojavi.