Nikad ni jedan čovjek ne može ostati sasvim svoj. Neko će uvijek naći načina da mu usađuje ideje u mozak, a on će prećutno da se pokori i da kuje neki plan za izlazak iz kolotečine u koju je upao. Ali tiho, da niko drugi ne čuje. U svojoj glavi. Gdje je idilično.
Međutim, uvijek će biti spoljašnjih uticaja, uvijek će ti neko kljucati u mozak, dok jednom ne prekipi.
Tek onda, film puca i sve ambicije, želje i riječi slamaju otpor moždanih ćelija zaduženih za samokontrolu.
- Dragiii!
- Oj!
- Nije "Oj!" nego "Molim", i spusti te noge sa stola.
- Da, draga. Šta je sad?
- Videla sam diiiiiiivne cipelice danas. Prosto moram da ih imam.
- Koliko?
- Samo 300.
- Dinara?
- Eura.
- Draga, znaš da nemamo toliko par...
- Ali moooooraaaaaam da ih iiiiiimmaaaaaaam!
- A Milica studira, moramo njoj da šalj...
- MOOORAAAAAAM!
- More marš u tri lijepe pizde materine!!! Jeb'o me pas i kud se oženi' s tobom!
- Dragii?
- Slušaj me sad pažljivo. Dobro znaš da sam iskusan policijski inspektor i da nam je kum u gradskoj čistoći. Ima da te istesteram i pošaljem na put u kontejner, niko neće moći da te nađe, još jednom li mi zatražiš nešto preskupo a nepotrebno. ŠČULA?!
- Ali dušo...
- Ništa ali! Mogli smo bolja kola da imamo, ali neeeee, princeza je htjela novu haljinicu! Milicu smo mogli u dom da smjestimo, ali neeeee, princezi je 70 evra preskupo za to, a za narukvicu nije!
- Draaagi, plašiš me...
- I treba! Idi sad u ćošak i razmisli o svojim postupcima! Inače će da radi Slavica.
