Preteča Majkla Korleonea. Mladić koji ne želi da ima veze sa porodičnim poslom, koji ima svoje brige i stavove, koji ne obećava previše, bar dok ga na to ne primoraju drugi uklonivši mu oca. Onda postaje zeznuto hladan i bezosećajan, svirep, skuplja staru očevu gardu i čisti svet od monstruma koji su se drznuli da povrede njegovu porodicu, da bi tokom te čistke i sam postao čudovište. Na kraju priče, dok se kamera polako udaljava, biva označen kao Avgust (Uzvišeni), nešto slično kao Don Korleone.
Jeste, ali ga je pre smrti Julije Cezar proglasio jedinim naslednikom imena i većeg dela imovine. Sam Oktavijan se koristio sa ,,moj otac" kada se govorilo o Cezaru, а insistirao je da mu se svi obraćaju sa ,,Cezare", a ne sa ,,Oktavijane", bar dok nije postao Avgust.
Pa Marko Antonije mu je reako da sve sto ima duguje svom imenu, on se inace predstavljao kao Gaj Cezar Oktavijan.
Što suštinski nije tačno, jer samo sa svojim imenom kao plaštom ne bi stigao daleko u beskrajnim, mračnim hodnicima nemilosrdne rimske politike tog vremena.
Цезар му је био стриц.