Starije namontirane umišljenje dame koje uđu u prodavnicu sa podugačkim spiskom pa landaraju šepureći se po prodavnici sa podignutom šlog rukom. Uglavnom zbunjene i izgubljene u vremenu i prostoru između dva rafa, smaraju prodavačice za svaku sitnicu koja im treba čak iako im je sve na dohvat ruke i ispred nosa. Uzmu nekoliko stvari i zakače se na kasu da im se naplati a onda se naprasno sete još šurnaest stvarčica preko potrebnih njihovoj dragoj li kuhinji pa tako se cimaju po radnji i dosađuju i Bogu, prodavačicama i narodu koji nestrpljivo čekaju da gospođa završi sa kupovinom i maltretiranjem, jelte.
Komšinica 1: Ala se ova picnula kao da ide na svadbu a došla je samo do prodavnice.
Komšinica 2: Vala da znaš komšika, Lelo. Eno, sva se uzvrtela kao da se nalazi u Diznilendu, ne zna gde će pre.
Komšinica 1: A jadna, polomi noge na onim štulama.
Komšija: A ja ću je polomiti ne bude li završila više. Napravi se red dok se ona smisli.
Namontirana gospođa smarač: Gouspodine, šta pričate tou? Ne možete tako o meni! Ponašate se poutpuno nepristojno.
Komšija: A vi se ponašate kao da nikog nema u radnji! Okupatorko!
NGS: Iju! Obezbeđenje!
Prodavačica: Gospođo, molim vas požurite, okupirali ste kasu. Treba i drugi da pazare, niste jedini.
NGS: Ako nećete da me uslužite, outićiću u drugu radnju.
Vlasnik radnje: Posle ovoga i nećemo, samo vi nakupujte to što želite a onda da vas nisam više ni videla ovde! Jasno?!
Kupci: Opa! Cvrc
