Najuzvišeniji stepen pijanstva. Ili ti alkoholna nirvana. Stanje pri kom se isključuje zdrav razum i sposobnost primene istog, prelazi se svaka granica bez bojazni od griže savesti i kasnijeg kajanja, ništa nije dovoljno sramotno za reći i učiniti i najbitnije, nije umereno, jer umereno nikad ne bi ni dovelo do oposmotrenog.
Jedan prosečan, novosadski, studentski stančić...sreda, oko 11h.(primer autentičan)
Mikika: Au buraz... al se pocepasmo sinoć... pogle šta napravismo od stana...
Vendi: Zlo buraz... zujim ko trafo stanica... kud nače drugu litru one dušmanke... odvojila mi dušu od tela...
Mikika: A jebiga, ponele me pesme... pogle pod što svetli, ko za Kristalnu noć, pazi kud staješ...
Vendi: Ajoj, pa šta nam to trebalo, brate pišao si sa terase dole onima u baštu kafića, dolazio nam konobar posle na stan...
Mikika: A ti si zaspao pod stolom sa glavom na tabureu...
Vendi: A ti si... (vremenska pauza dok se pokušava setiti...)
Mikika: Oposmotrenje buraz...
Vendi: Oposmotrenje...
