Zaboraviti sva zlodela svoje tašte kad ista napravi pitu sa krompirom.
Strefi te Alchajmer po difoltu b'ate!
Oproštaj je ono, što političari koji silaze sa vlasti traže od naroda prilikom opraštanja sa njim. A narod je ipak previše ispaštao, da bi lako praštao. Političari su od mnogo čega oprostili narod, pa kako da im narod oprosti?
Narodu treba oproštaj sa političarima, i to čim se ovi dokopaju vlasti. Što se pre narod sa političarima oprosti, manje će da posti. U tom slučaju, pitanje oproštaja se i ne postavlja. Jer, vlast nije stigla ništa da upropasti, da bi imalo šta da joj se prašta, tako da opraštanje sa vlašću prolazi bezbolno i bez trzavica.
Može da iskrsne problem, kada vlast koja se oprašta iskreno zatraži oproštaj. Narod je meka srca, bolećiv. Spreman da sve oprosti. U euforiji oprosta, narod zaboravlja sve, i iskazuje volju da odustane od oproštaja sa vlašću.
Da prostite: Treba nam oproštaj sa vama!
Zatražite oproštaj pre negoli se konačno oprostimo!
Neka Bog oprosti i vama, i nama! Vi ste znali šta činite, mi ne znamo šta da radimo.
Nešto što veoma teško dajemo, a težina davanja oproštaja je srazmerna količini nanetog psihičkog, duševnog ili fizičkog bola.
Ipak kada se jednom da, sledi olakšanje i onome ko oprašta i onome koji oproštaj dobija.
