Sportski eufemizam za "Usrali smo motku". Na polni organ iduća floskula kojom se iskompleksirani srpski sportisti, ti u svetu najfrekventniji predstavnici srpskog mentalieta, pravdaju za svaki eventualni lični ili ekipni neuspeh u sportskoj areni. I dok taj isti svet legendarnu parolu Pjer de Kubertena "Važno je učestvovati" čuva i neguje kao jednu od osnovnih ideja vodilja u sportu a možda i kao sâmu esenciju istog, u našoj maloj ali ponositoj državi na sportiste se gleda kao na savremene potomke nekadašnjih slavnih učesnika Kosovske Bitke - epskog događaja i dalje neutvrđenog konačnog rezultata - čiji se golovi, koševi i gemovi broje jednako kao nekada posečene turske glave. Nažalost, kako trenutna praksa u sferi modernog sporta isključuje svaku, pa i najmanju mogućnost upotrebe sablje ili kubure, Srbi su se našli pred neprobojnim zidom od sopstvenog ega i sujete. A tolike merdevine još nisu izmišljene.
Elem, valjda su zbog toga srpski sportisti i sportski radnici, opterećeni gorepomenutim senima svojih junačkih predaka i pod hroničnim ali stabilnim pritiskom neobično zahtevne domaće javnosti, i razvili poseban oblik lirsko-mističnog izražavanja a u cilju univerzalnog prevazilaženja tog, u slučaju gorkog sportskog ishoda, komunikacijskog jaza sa navijačima. Jer, u Srbiji se sve prašta osim nepripremljene konferencije za štampu. Laku noć.
- Kako komentarišete rezultat od 5:0 za protivnika i očajnu igru vašeg tima?
- Eto...mi smo se borili kako smo znali i umeli...moji momci su ostavili srce na terenu...Ostaje, naravno, žal za propuštenim šansama...---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospođice Jevtić, zašto niste završili trku Maratona u Londonu?
- Moj trener i ja smo imali spremljenu odličnu taktiku za tu trku ali nažalost ja nisam mogla da je sprovedem u delo. Ostaje žal da je bilo lepše vreme i da nije padala kiša...--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine Bajkoviću, kako komentarišete Vaš - malo je reći - nesmotren prekršaj nad igračem Bordoa u sudijskoj nadoknadi, iako ste bili svesni da je Vaša ekipa u tom trenutku imala rezultat koji je vodi dalje?
- Pa, eto...ne znam šta da kažem...Ostaje žal što me je moja majka udarala u glavu peglom kad sam bio mali ali šta je-tu je. Idemo dalje. Sledeće nedelje igramo u Kupu sa FK Pičkovci iz Pičkovaca...
