Odgovor smaratoru koji ti traži sve i svašta,a ti nisi voljan da mu bilo šta pozajmiš.
Izraz koji obično ima namenu loše skrivenog podsmeha od strane loše potkovanog mangupa. Koristi se kao odogvor na pitanja koja se bave potražnjom određenog objekta.
Subjekt želi da negira neki za njega apstraktni pojam nadovezujući se na drugi, u ovom slučaju klavir, koji je takođe daleko od njegove širine interesovanja. Na taj način on želi da izazove masovnu reakciju koja će takođe sa određenom dozom podsmeha podržati dotičnog, jer ipak je to prilagođena masa.
Ako se zađe u analitiku objekata koji obično ostaju na klaviru u najviše slučajeva je to knjiga, pare, ako su školarci u pitanju sveska... iz navedenog, subjektu klavir je isto što i sto, polica, ali ipak on želi da ostavi dobar dojam kod sagovornika zato i spominje klavir.
Ovaj izraz se koristi u dosta situacija, ali ako se pogleda motivacija izraza obično se koristi u svrsi prethodnog obrazloženja.
A: I jesi li čitao Braću Karamazov?
B: Jesam, ali nisam sve.
A: Zašto, pa gde ti je knjiga sada da je čitaš kada imaš vremena?
B: Ostala mi je na klaviru, dok sam je čitao.
--------------------------------------------------------------------------------
V: Izvinjavam se što kasnim i prekidam vas, vidim da ste počeli bez mene.
D: Pa gde si ti, samo se klavir čeka? Gde ti je klavir?
V: Ostao mi je kod kuće na klaviru.
Nemarnost koju očekujemo da nam oproste jer jelte mi sviramo pianino klavir.
- Ribo gde su sise? Ostale na klaviru? Da možeš da rotiraš glavu ko sova ne bi znao gde su ti leđa.
- Marš komarac, ja sviram čelo!
- hahahhahaha ostale na čelu, a? Nije žvaka za seljaka, hoćeš dete glavom da dojiš možda?
