Vrlo komplikovana pojava. Kad je žena ostavljena, to ume da bude mnogo zajebano. U svakom slučaju, različite žene to doživljavaju na različite načine.
Prvi tip žene to doživljava na način ''Ostavljena ja, nemam nikoga, ostavi me ljubav moja, neću drugoga!'' i tako tera dok joj se na spolovilu ne nakupi paučina, sanjajući o izgubljenim snovima i sreći, kajući se kasno što je srce poslušala ili obrnuto. To je emo tip. Ona pati. Ona jednim delom svoga srca uživa u toj patnji. (Ja) Od takvih žena postanu usedelice.
Drugi tip žene doživljava muškarce kao gmazove koji puze i kao smrdljiva govna, što je tipično projektovanje misli o samoj sebi - ona doživljava sebe kao odbačeno govno koje sad mora da puzi pred drugima i moli da se neko smiluje i podari joj besplatan palamar. Međutim, ona to ne želi da prizna, pa na svakom koraku ističe svoje mizandrične porive. Tragedija je kad takve žene već imaju ćerke. To su one klinke koje mrze dečake i ne znaju zašto ih mrze. Naučile od majke, jebiga. Vremenom steknu fobiju od kurca, pa prvi muškarac mora dobro da im prodžara mozak kitom ne bi li izbacio svu garež koju im je ubacila majka u glavu.
Treći tip je kurva koja jedva dočeka da je muškarac ostavi, kako bi počela da se jebe punom parom. Ona je kivna što njen muškarac sada jebe neku drugu i zato želi da mu se osveti tako što će da se takmiči sa njim u tome, zapostavljajući činjenicu da je muškarac koji mnogo jebe različite žene jebač, a da je žena koja se mnogo jebe sa različitim muškarcima ipak samo kurva i ništa više od toga. Takve žene u 35. postanu umorne i razjebane, bez neke posebne perspektive.
Četvrti tip žene je jednostavno normalan tip koji pušta da stvari teku svojim tokom, kao što su tekle i pre nego što je ostavljena. Od njih može nešto i da bude.
