Skoro nastalo upozorenje, prostodušnog brdskoplaninskog stanovništva republike Srbije, svojim rođacima, koleganma i prijateljima koji se ne trude baš previše da sakriju činjenicu da trse nešto sa strane.
-Eeeee, des bre buraz!- rekao je Đole ulazeći u auto svojeg brata Milisava, koji ga je samo mrko pogledao bez reči, rukujući se sa njim.
Mahnuvši Đoletovoj ženi, Jovanki koja je bila na tremu ispred njihove kuće izvezao je Golfa dvojku u rikverc na ulicu i nervozno nagazio na gas.
Đole ga je zbunjeno gledao držeći se za ručku više glave dok su neuobičajeno velikom brzinom uletali u krivinu na izlasku iz sela.
Neprijatni trenutci tišine nastavili su se još malo, dok su zamakli u obližnju šumu, kada je Milisav najzad usporio, pošto im je preko puta prelazila neka zalutala svinja.
- Šta je bre sa tobom, koj kurac, šta si nadrndan jutros?- zabrino se Đole.
- Znaš ti dobro šta mi je.- nervozno je promrmljao Milisav, ne skrećući pogled sa kolovoza.
- O čemu pričaš jebote!- zaprepastio se Đole.
- Slušaj me dooobro sad, pošto ću na ovo da ti skrenem pažnju samo sada, već duže vreme pričaju ljudi da trsiš onu Veljinu konobaricu...
-Ma jok, bre brate, to pričaju ljudi, jebo im pas mater. - prekinuo je Đole Milisava nasred rečenice crveneći.
I ja kao i svaki brat nisam verovao, ali pošto sam te sinoć iz kola vido kako se vataš sa njom kod Dobromirove štale, više i ne mogu da sumnjam da je to sve istina. Iskren da budem, zabole me kurac, šta ćeš da radiš, ali ako mi osvaneš na preljubnicima, jebo sam ti sve.-
