Propao čovek. Vršnjak mu otkazao. Otišao od njega, uzeo otpremninu k'o devedesetih i zapalio negde preko.
-Jebote, ne možeš da veruješ...
-Šta to?
-Mi kod kuma. Pravio klincu ispraćaj u vojsku. Bilo one dece, sve bre po dva'es'neku godinu.
-I?
-Završi se sve, oterali ovi šator, mi da prespavamo tu noć, pa ćemo ujutru nazad.. Ove neke drugarice njegovog sina, 'oće i one da ostanu... slobodnije neke devojke, jebeš im mater. Ponapijamo se mi k'o goveda, kad ti ona deca uzeše one prazne flaše... nešto ih zavrteše i ova mala u'vati Mileta i odvede ga na sprat. Mi u šoku...
-I?
-U jebem ti 'leb... slušaj samo.... Mi gore oko vrata, ne čuje se ništa... ja da pokucam, ovi ne daju... kažu nemoj, loše je. Ma, šta loše, ja za kvaku... kad Mile obuk'o mantil i spava na onoj klimavoj stolici, a mala na krevetu. Ja ga probudim, on kaže, otišla mu hidraulika, ne može u gornji položaj, da ga jebeš... ako me razumeš na šta ciljam...
-Aaaaa, već?! Pa, jebote... njemu tek tri'es'peta i već ga hidraulika jebe... kukavac crni...
