Počinje čim
-mama počne da radi nakon porodiljskog bolovanja,
-tata zapne da izgradi karijeru pre nego što pođeš u školu,
-dobiješ svoju sobu, brat/sestra svoju
-TV u kući radi non - stop,
-sediš sam za stolom i ručaš,
-deca te zadirkuju zbog naočara, klempavih ušiju ili malopre ošišane kose
-svi imaju lovu da treniraju, ti nemaš. Poljanče je prazno jer su svi u balonu.
-otključavaš vrata kad se vraćaš iz škole,
-zatekneš gomilu poruka na frižideru i svaka se završava sa "voli te mama",
-baba i deda žive daleko.
Ako si još uvek mali, nemaš više od 12-13 godina, i skoro da si bespovratno otuđen ukoliko imaš više od 5 pozitivnih odgovora.
Ovaj izraz, poput mnogih koji su naprasno aktivno ušli u srpski jezik i tamo ostavili dubok trag, prost narod uglavnom koristi onako kako mu odgovara i tumači ga na način koji je prikladan za situaciju u kojoj se nalaze. Pored toga što malo ko zna šta on zaista znači (uvek se može improvizovati neki smisao), sam izraz zvuči prilično žestoko, pa sagovornik tako sebi povećava vrednost u očima onoga ko ga sluša i deluje intelektualno nenadjebivo.
Ipak, postoje neka pravila: otuđenost se najčešće vezuje za "PC mladež"; gradacijom, unazad - za ljude bez televizora; za narod koji je prestao da ide na mobe i prela; ljude koji nisu imali tranzistor; one koji nisu imali telefon, kola, konja; oboleli od kuge, lepre i sl.
- Zamisli, Slavka, moj sin mi je juče priznao da je upoznao devojku preko Emesena (to mu je valjda neki prijatelj sa interneta) i da su pre neki dan otišli na kafu..... moj mali hoće da ima devojku, a tek mu je sedamnaest..... ne znam šta da radim.....
- Ćuti, Živka, moja ćera svaki drugi dan ide na kampovanje sa tim nekim ljudima koji bre nisu stvarni uopšte, sve ih je na internetu našla, deca su danas tako otuđena.....
- Jeste, Slavka moja, mi smo ranije umeli da se družimo... sećaš se radnih akcija? To su bila vremena.....
Osobina koja sledi nakon dužeg, dobrovoljnog ne bivanja kod kuće, sa svojima, u selu, varoši, kraju... Tužna slika trenutne situacije onog koji se vratio, gde i pored pokušaja da se poistoveti sa drugima iz svoje okoline oblačući staro odelo, nalik njihovom, uzimajući rečnik nalik njihovom, nailazi samo na ismevanje, nerazumevanje, i nepoštovanje. Dok je nekada bio proveravan gde je (?), kuda će (?!) i kada se vraća (?) sada je to zamenio doček bližnjih u krevetu, u tišini i mraku, ne zato što si sada ''odrastao'' jer si proživeo koju godinu sam, već zato što si po njihovom - otuđen. A kad pokuša da se uključi nekadašnjim prijateljima u razgovor, jedna polovima se namršti u tišini, dok druga znatno prometi ton i boju glasa koja ustvari govori ''šta ćeš nam ti ovde? Tuđiče...'' te on opet nailazi na isto - podsmeh.. Pa se vrati kući slomljen, i izmišlja lažne izgovore za sva dela koja su u njegovom životu relativno nova, ili ih pak odbaci, jer matori je konzrvativan, i nema smisao za gledanje dalje od svog nosa.
- Uzmi mesa.
- To si kao mali najviše vole.
- Eh, promenila ga sredina!
- Dokazali su na nemačkom univerzitetu da je meso loše za potenciju, pa da okušam, ipak sam u tim godinama kada ne sme da me izneveri...mislim... palica... (dok je istina da je on zapravo postao vegetarijac.)
