Rečenica izgovorena nakon upornog odbijanja vašeg manje nadarenog sagovornika da primi k znanju sasvim prostu informaciju koju mu dajete.
Izgovorena niskim tonalitetom, sebi u bradu, sa dozom tereta na duši.
- „E samo da ti javim, ćale neće moći da dođe na tvoju slavu, ima suđenje. Prenesi tvojima, čisto da znaju što nije došao.“
- „Što, šta je sad zasro?“
- „Ma nije bre ništa zasro, znaš da mi je ćale advokat.“
- „Aaaaa, pa onda opušteno. Trošak manje. Može sam da se brani!“
- „Uh. Ovo će ići teže nego što sam mislio. Ćale mi je advokat i redovno ide na suđenja, što je i normalno za njegov posao! Razumeš sad?“
- „Aaaaa, sad razumem. Pa što ne kažeš lepo! Samo mi nije jasno kako tako često upada u sranja, a pravnik je. Pa ko će da zna šta je po propisu a šta ne, ako ne on?“
