Užasno zajebana i teška stvar, pogotovo ako nije moguća licem u lice. Kao da već nije dovoljno teško objašnjavati najboljem drugu da trava svakog dana nije način da se izbori sa problemima, još to moram da radim šapatom, da ne čuju moji, i slušat' neubjedljive izgovore takođe šapatom, da ne čuju njegovi. Onda naravno crkne moja razjebana baterija na fiksnom, pa trčim na msn, gdje mi kucanje postaje drastično loše, i sve više se nerviram jer znam da bi zabrinuti izraz na mom licu i iznervirani ton mog glasa rekao mnogo više od glupih slova na ekranu. Mada, ako nam je već stalo do te osobe, uvijek se nađe način.
Putem prijetnji - Još jednom te vidim takvog, reći ću starom tvom!
Nabijanjem griže savjesti - Kako te nije sramota, tvoji crkoše radeći, a ti trošiš pare na to?!?!
Ucjenom - Neću više da znam za tebe, ako nastaviš!!!
Molbama - Ae, makar pokušaj izdržat par sedmica, vidjećeš da možeš.
Lažima - Čula sam da je xxxx rekla da joj se sviđaš, al' je plaši to što se priča o tebi...
Suzama, urlanjem, smaranjem da izlazimo zajedno da ga držim na oku...
