Potpuno mrtav komentar propasti nečijeg dela ili radnje. Beznadežni uzdah pretočen u reči. To nije uvreda, to je saučešće. Više produkt refleksa nego volje, ovaj uzvik se, sa značajnim akcentom na "šta" otima koliko iz saosećanja sa autorom, toliko i sa onima koji bi trebalo da pomenuto delo konzumiraju.
Blagi rezignirani revolt ljudskog etičkog osećaja prema uvredi za razum. Izgovara se dobroćudno, uz blagi osmeh.
- E, doneo sam one pesme svoje što sam ti pričao... Znaš, one što prijavljujem za "Disovo proleće".
- Aha, daj da pogledam. Što se tiče toga, ide ti na ruku što nije neka konkurencija u suštini... Hoću da kažem, najveći deo tih ljudi nema pojma čak ni da...pa ŠTA je ovo pesma?
- Šta?
- Ništa, srećno.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta ima za večeru?
- E, probala sam lazanje da pravim, tu su ti u rerni.
- Laz...Pa ŠTA je ovo lazanje?
- Molim?
- Ništa, ništa, nešto ja sa sobom da ti jebem mater....
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- I , doktore, znate li šta mi je?
- Pa ŠTA je ovo, tumor na mozgu. Što si dolazio kad si gotov? Samo me tako zajebavajte, jašta...
- MOLIM!?
- A?
-T...tumor?
- Pa ŠTA je ovo danas, svima mora čovek da ponavlja...Tumor, tumor, što si dosadan...
