Najosetljiviji a često i najomraženiji deo, dragog nam optičkog pomagala ili modnog detalja. Deo sa kojim će uvek biti nekih problema. U početku su najčešće to otisci na bočnim stranama nosa, čak šta više prava udubljenja, nekada praćena peckanjem i iritantnim nagonom za stalnim dodirivanjem istih. Vremenom usledi adaptacija na neprijatne senzacije u korenu nosa, ali tada kreću nove začkoljice, najčešće deformisanje, sa posledičnim spadanjem i krivljenjem naočara. Pri pokušaju korekcije nastalih deformiteta, obično se desi da budu potpuno odvaljene, što se dešava i prilikom oblačenja duksa sa tesnim okovratnikom ili čega već drugog. Tada naočare posećuju čika doktora (optičara) a za korisnika istih kreće ciklično ponavljanje zajeba. Papučice koje pak dožive duboku starost i prođu sve nedaće, prepoznaju se po svojoj žutoj ili zelenoj pigmentaciji, stečenoj za života.
udubljenja u obliku bubrega jarkocrvene boje koja ni hoblovanje ne skida.
malo je bolje kad se sa stakala pređe na plastiku.
Uvek može gore :) Drug iz osnovne umesto drški imao lastiš, bile mu cvike poput onih za plivanje. U to vreme baš bila olimpijada u Sidneju kada je dominirao Torp, pa zbog njega i lastiša na naočarima osta čoveku nadimak torpedo.
Ih, suviše je to ekstremno za svakodnevicu, al može da bude srećan što je dobio tako kul nadimak :)
To bilo samo privremeno, a klinci ko klinci, dovoljno jednom da se vidi i krene zezanje :) Nadimak kul svakako.
jese tako to zove, papucice? ja lemio jbt sate i sate utrosio. tako je i rokfeler pocinjao....
++++