Prtljag.
Veoma poseban prtljag. Onaj koji se nosi na put bez povratka. Sad, mnogi od vas će pomisliti da se radi o smrti, ali ne. radi se o bežanju. Odlivu mudrozbora i mudrosera. Sirotinji koja juri goli život, majstorima, profesorima, doktorima, običnoj i neobičnoj bagri koja je rešila da svoju sreću traži drugde. Da svoj znoj naplati i živi dostojanstveno,onako kako ovde nikad neće moći.
U ovo pobegulje se ne mogu uključiti i deca gastarbajtera. Ali njihovi roditelji mogu, ako su prvi u svoj porodici koji su rešili da odu. Niko se nije rodio sa željom da pobegne odavde. Jednostavno te nešto natera. Probudiš se jedan dan, shvatiš da imaš određeni broj godina, crnčiš i dirinčiš pošteno,baš onako kako te je pokojni ćale učio, a ni kučeta ni mačeta, ni roda ni poroda, samo trijestinu godina u guzici. To je sve što imaš. POla života proživeo, gde si bio-nigde, šta si radio-ništa. A godine idu sve brže. Strah, bes, ljutnja, pomirenje, misao, raspitivanje, odluka, i- pakuješ se. Gaće i jedna fotografija u ranac, a sliku dvorišta spakuješ negde u glavi, kao i boju starog crepa i miris lipe. I pičiš.
Da se ne vratiš.
- Kume, zvao sam te da se oprostimo.
- Šta kenjaš bre? U utorak idemo kod Miće Koze na roštilj, jes' zaboravio?
- Bez mene kume. Odlazim.
- Gde?
- Ne znam. Našao sam prevoz do Frankfurta, a posle ću da vidim.
- Kakav Frankfurt, koji ti je?
- Moram.
- Dobro, i kad se vraćaš?
- Ako Bog da, nikad.
- E, ne teraj me da uberem tarabu, znaš da umem da povitlam sa njom.
- Ozbiljan sam, kume. Nema meni ovde života. Ne mogu više.
- E pa fala kurcu ako je tako. Kad sam ti je govorio da to uradiš? Student generacije, 10 godina bez posla, živi u podrumu zgrade. Beži, samo što dalje. Evo ti 50 jura nek ti se nađe, nemam više.
- Nemoj kume, ne treba.
- Drži te pare i ne seri. Nek' ti je srećan put. Javi se nekad, da znam jel si živ.
Fotografija je pravi pokazatelj kakav bi odnos duhovnog i materijalnog treba da bude.
Jebote. Koliko je teška jedna fotografija. Koliko nosi sa sobom.
Kraj me podseća na Good Will Hunting-a pomalo.
Upadam u taj stadijum, stim što u ranac pakujem i ženu :)
+++
Fino napisano, podseti me kraj primera na onu scenu iz "Dobrog Vila Hantinga", kad Ben Aflek kaže Dejmonu da bi mu najlepši momenat svakog dana onih 30 sekundi koliko mu treba da dođe od kola i pozvoni mu na gajbu da bi ga pokupio i kad se nada da ga neće tu zateći. Do jaja film, jebote...
Nećete vjerovati, ovo me je podsjetilo na onu scenu iz Dobrog Vila Hantinga kad...
ma, zajebavam se *
ne znam dal ste gledali onaj film kad je robin vilijams kao profa, a neki klinac kao cisti klonje i resava zadatke ko iz picke... podseti me.
Ulogovao sam se samo da ti dam plus. Evo ima 5 godina kako sam otisao iz zavicaja, nema dana da se ne setim mirisa malina i jabuka iz dvorista, oranja sa dedom i mamine gibanice. Ucinio si jednog mladog coveka veoma srecnim i hvala ti na tome. Poyy iz Beograda
Ма, zajebi me te priče "teško mi je što odlazim". Aj` ti ostani ako imaš muda!
Zajebavam se, + ko vrata.
Srbija, zemlja čuda... Vrh defka... Pogotovo sto skoro svi mi imamo tako nekoga bliskog koga smo ispratili negde daleko...
Cesto se vracam na ovu definiciju. Odavno u omiljenima, samo cekam da i mene nesto natera...
Odabrala
kosmopolita
2016-02-10 12:31:43 +0000
Uf. Genijalno. Dirljivo. Poludi čovek kad ga jaše neki uličar.
Omiljeno 3 puta. Znaš ono, skineš žutilo pa ga vratiš.