S konca i konopca skupljena grupa omladinaca koja misli da je bogom dana da bude glas obespravljenog stanovništva Srbije. Okupe se s vremena na vreme, kad nije previše hladno, pretoplo, niti pada kiša ili sneg, iznesu plakate ispisane ispraznim frazama i zamišljaju da čine nešto bitno u svom životu. Valjda im to pomaže da uveče lakše zaspe u svojim toplim krevetima u roditeljskim stanovima, znajući da su tokom dana napravili bespotrebnu gužvu uzvikujući parole o siromaštvu i bedi. Naravno, niko od njih nikad nije osetio ni jedno ni drugo, niti ga je baš briga za išta osim za sopstvene guzice, ali koga je to još sprečilo da bude pretenciozno govedo. Dovoljno je imati viška vremena i dovoljnu dozu prepotentnosti, i eto gotovog anarhoparazitosocojaliste.
- Dole vlast! Nećemo više da radimo za džabe!
- A jel' radio neko od vas išta u svom životu?
- Ne, ali govorimo u teoriji...O čemu dalje pričati s njima?
