Pojam koji objašnjava isfrustriranu, nedojebanu pičokarinu, kao pandan partibrejkerima.
U pitanju je prilično ograničena ženska osoba, koja obožava da je u centru pažnje, ali kako to ne može da postigne šarmom i harizmom kao druge devojke, ona će početi da smara ljude oko sebe nekim klinačkim postupcima i glupim predlozima od kojih se drugima obično gadno prisere. Zbog svojih nepotrebnih, teatralnih ispada ostatak ekipe će je maksimalno ignorisati, veću pažnju pridajući flaši "Frutella" cole, koju na stolu niko ne pipa.
Onda, kada skapira da je smorila k'o urast'o nokat, pada u naglu depresiju zbog koje će ćutati narednih sat vremena, naravno sa ciljem da ponovo uleti u centar pažnje. Tada očekuje da će joj drugi prilaziti sa pitanjima: "šta je bilo", "što si se smorila", "ajde da igramo", da je moljakaju i obigravaju oko nje kao oko mladenačke torte. To joj obično i uspe, jer se uvek nađe neka bedevija da je "teši", i da joj objašnjava kako nju svi ustvari vole, i da samo treba da iskulira. Ona će prvih pola sata na gore postavljena pitanja, odgovarati sa "ma, ništa", "pusti me", "boli me glava" i "neka, dobro mi je ovako", kvareći time žurku onima koji su došli da je ubeđuju da iskulira, i trošeći njihovo dragoceno vreme.
Takvim razmaženim pizdurinama, najobičnijim partibrejkerkama, treba samo skresati na brutalan način koji sam čuo, a koji ću iscitirati. Ako će otići da skoči pod šleper zbog toga... pa, nek' ide, i nije neka šteta...
Posle pola sata titranja i moljakanja, kada je video da od toga nema 'leba, Žile joj je rekao:
- "Šta bre ti hoćeš koji kurac...? Neću ovo, neću ono... šta mi tu glumiš depresiju? Ako ti treba kurčina, reci sestro, šta se stidiš...? Pa i mi jedva čekamo da nas pitaš..."
