A, nije to smrt ko smrt - padneš i umreš. U to vrijeme se nije tako umiralo.
Danas bi mogao da se snimi film o njihovom umiranju, i to dokumentarac.
Primjera je mnogo.
1. U jednom filmu partizan se uz pomoć konopca penje uz zid (preteča Tobija Megvajera), pogodi ga švapski rafal, ja uzmem daljinski da prebacim program, kad lik se samo trže i nastavi da penje. Pope se gore, dotrča Bata životinja, i ovaj na samrti mu deklamuje koga da pozdravi, da kaže Miri da je zaboravio da pokosi travu okokuće, da ne prodaje kravu ispod 200 dinara, i da su za verandu bolje muškatle od filadenDRONA (ovo nije neka vrsta drona, već cvijeće)
2. U drugoj sceni krenuo lola da šeta po livadi, bere hajdučku vutru i vida sebi rane. Al prc, to zasjeda Nemaca, pogodi ga metak on pade i umro odma - što bi se reklo na licu mjesta. Ja zinuo, nevjerujem, dal je moguće da jedan partizan tako umre, kad ustvari ono nije partizan već Švabo špijun preobučen u Grobara al se njegovi zajebali pa ga ubili.
3. Epik borba partizani - Nemci, David - Golijat, Sparta - Persija..
Padaju Švabe ko tiketi, al pogodi metak i partizana, al ne, neće on da padne, već se prenemaže pola sata, pa tek onda prilegne malo. Al i taj uspjeh za Vermaht je Pirova pobjeda, jer se drugovi ovog što je prilegao razbjesne i raznesu pola Luftvafea sa lovačkom puškom.
4. Okružili Italijani (da ne bude da stalno favorizujem Švabe) nekog partizana i polako se približavaju....pogodi ga metak on pade. Ja opet u nevjerici, kad ustvari on se samo pravi mrtav (kako je samo domišljat), priđe mu 50 žabara da bi svi vidjeli dal je mrtav, on aktivira kašikaru i poginu 51 čovjek - to odmazda za odmazdu. Nemci za svog mrtvog ubijaju 100 ljudi, partizani 50.
