Pala mi riječ na pamet, ja utuvio sebi da sam je negdje čuo, ranije... i da ima svoje značenje. Ali ipak mi je čudno zvučala.
Nakon nekog vremena zapalim neku dobru stvar na kompu, bas zgodniša, i okej... Prođe par dana, uhvatim sebe u busu, pjevušim sebi u bradu stvar, ali na zgodnom mjestu umjesto riječi teksta upada pelagijat. I džaba što riječ nema smisaonu konekciju sa mojim mozgom, fino ide uz ritam, bas zgodniša, a ona sočna, puna samoglasnika, i okej...
Sljedeće nedjelje slobodna sedmica na faksu, zavrnuo do rodne grude. Visim na basu, zgodniša, mlatinjam neke skale, kad me zove polu-brat sa kojim se nijesam vidio relativno fin komad vremena, ako uzmem u obzir viđanja tokom prošlih godina, kada smo zajedno i živjeli, čak... da iskočimo negdje na pizza-u, da se vidimo. I okej... picerija u parku, blizu mora, u ofsajdu neki fank pegla, baš zgodniša, standardno caprićoza, i u tom trenu moj brat naručuje i pelat pored kečupa. Malj po mozgu, opet pelagijat. Ne mogu da izbacim iz glave jebenu glupu nepostojeću riječ. I okej... stiže pica, zaboravljam na gluposti, prepuštam sluh fanku i bratovljevoj spiki ("Poznata mi nešto stvar, dobar ritam pegla bas... zgodniša.")
Sinoć, u kafani sa profesorom se rešetaju neki egzistencijali... i okej, prazna priča k`o i uvijek. Upada neki kosijaner sa književnosti, kreće u neku kvazi spiku rušiteljsku usmjerenu na kič i repeticiju. Upadam s pitanjem koji bend od stare garde sa prostora Juge naj-gotivi... Lik se ko iz topa sere sebi u lik navodeći Riblju Čorbu, kaže bas zgodniša (il sam ja to rekao?), ja odmah upadam sa parolom "Bora plagijat!", želim da zavrnem na Pekinšku Patku kad me u tom trenu udara pelagijat po sred mozga. Stajem u sred misli, zabrinut, ali u tom trenu stiže dupli rubinštajn... kreće na radiju Goribor, bas zgodniša... I okej, eksiram i kolaps, baš zgodniša. Palim pljugu i zaboravljam (...nije da nije tako a nije ni da nije nije da nije tako a nije ni da nije nije ni da nije nije ni da nije...)...
Jutros sanjam Boru Đorđevića kako sa Dalajlamom jede picu. Budim se u znoju konfučije, pokušavam sebi racionalno da predočim stvar koja je krenula da me plaši postajući opsesija neke bolesne vrste... Čuo si ranije i za pelat i za plagijat... nekako si spojio te dvije riječi, i to je sve. Nema smisla, izbaci iz glave. Ali u tome je stvar, ne mogu da izbacim iz glave upravo zbog toga što nema smisla. Moj jedini spas postalo je osmišljavanje značenja jebene besmislice. U tom trenu shvatih da je pelagijat moj život.
