To su vam oni matori koji ne prihvataju žvake umesto kusura, već žele svojih 2 dinara. Ne daj Bože da ih zajebete, u stanju su da dignu čitavu frku zbog Bonžite koju su im naplatili pedeset para više nego što kaže na etiketi. Žive u mraku, jer štede struju. Televizor im radi samo kad se gledaju španske telenovele, ili grand šou. Telefon koriste samo da čestitaju rodjendan unuku, ili da izjave saučešće porodici preminulog kolege penzionera.
Uzimam moju babu za primer. Baba živi preko puta prodavnice i zna da je "Meril" prašak tamo 267,32 dinara, ali ide radije peške 4 km po vrućini, kiši, klizavici ili snegu, u drugu prodavnicu gde prodaju taj isti prokleti prašak u rinfuzu, tri dinara jeftiniji po kilogramu.
