Tip, obično u andropauzi, koji od ranog jutra zaređa po pijačnim tezgama ne da bi nešto kupio već da bi kako prodavcima tako i kupcima preneo svoje životne mudrosti. Sa rukama na leđima čeka idealnu priliku da priđe grupi od bar dvoje ljudi i započne priču o domaćim ili svetskim problemima iz bilo kojeg perioda istorije. Mada se najčešće osvrće na savremene probleme. Oblasti u koje se najbolje razume: SEKA, oscilacije na svetskim tržištima, kvalitet proizvoda, kretanja cena, ponuda i potražnja, politički sistemi, ekonomija...
Ni po koju cenu ne daje drugima za pravo. Trudi se na naglasi kako je na nekom drugom mestu određeni proizvod jeftiniji. Sa setom u glasu i očima priča o dobrim starim vremenima kad si mogao da kupiš šta hoćeš i da ideš gde hoćeš.
Kad vreva na pijaci polako zamre, on se polako uputi prema autobuskoj stanici u nadi da će i tamo naći još nekog sagovornika voljnog da oberučke prihvati njegove mudre misli.
- Pošto su breskve?
- 50 dinara.
- Eee, u moje vreme nisam morao ni za šta da pitam pošto je... Samo uzimam šta mi se sviđa. Od regresa se išlo na more a kad dođeš kući čeka te plata. A ova sad kriza, narod nema ni za 'leba. Čitam u novinama, u Evropi 15 miliona ljudi ostalo bez posla... 'De će im duša?... Važno da političari nikad ne ostaju bez posla, samo se premeštaju iz fotelje u fotelju... Onaj bio ministar finansija, a sad ministar za nauku - pa kako to može? Al' ko te pita... Skupe ti te breskve... Vid'o sam tamo za četres, a i zelene su ti.
(okreće se i odmerava sledeću žrtvu)
