On je fin i prefinjen. On je mamina maza. On je zet za poželeti. On se ne zove Marko, Nikola, Stefan ili Nemanja. On ima jebeno komplikovano nobles ime - Konstantin. Jer on je poseban. On ne jede svinjetinu i jagnjetinu, on jede samo kuvano pileće meso. On ne pije pivo, već pije sveže ceđeni sok od pomorandže. On ne jebe, on spava. On nema urin, on piša sok od jabuke.
- Siniša, kakvo je ono sinoć ponašanje pred mojom drugaricom i njenim sinom? Dovela sam ga da upozna našu Jelenu, da nađe konačno normalnog, finog i posebnog dečka, jer ju je onaj Marko doveo do propasti. Sa njim je počela da puši, pije i da se jebe! A ti navalio da dečku nudiš cigaru, te nudiš pivo! Lepo sam rekla da je on fino čeljade, da ne puši, ne pije, ne drogira se, ne sluša treš muziku, ne izlazi... Obrukao si me svojim ponašanjem. Sad nema šanse da se zainteresuje za tvoju sestru! A tako je divan...
- Ma, važi, kevo, on piša sok od jabuke.
- Molim?
- I samo da znaš, pre tri godine je bio gori nego ja i Jelenin bivši. Pio je kao smuk, umesto cigareta pušio je džoint, imao je probušene uši, obrvu i bradu, jer je bio okoreli panker, a i dalje ima neku satanističku tetovažu na leđima. Jebao je koju je stigao, dok se nije pronelo da je jedna od njegovih bivši obolela od side. Tad se prepao na smrt i pravi se fin. A ti bi da ga uvališ Jeleni...
