Fraza koja je našla svoje mesto u zaboravu... Svedoci smo stvaranja nove istorije, usred smo tranzitnog perioda ka potpunoj dominaciji Twitter-a (ograničavanju izražavanja na 140 slova), i to bezosećajno povlači za sobom sve floskule i idiome koje je stari način razmišljanja vekovima gradio; i donosi nove.
U dahu...
P.S. (Post Scriptum, lat.) - Edit
Pitaj učiteljicu - Pitaj google (ko te jebe)
Šta s' kaz'o...? - wtf?!?
Slažem se/ne slažem se, ali neću da ti se zamerim - :)
Kaz'o bi' nešto da imam šta, al' nemam - LOL
Al' je to smešno - Rolling On Floor Laughing My Fucking Ass Off
Vokativ - @
Ispeci pa reci - STFU
Kad porasteš i razmisliš, kaš'će ti se samo... - nubaro!
U Vašem se liku jutro kupa, dozivaju zvezde te kose vlas - 'Esi to ti na avataru?
Jesi li raspoložen/a za razmenu telesnih tečnosti? - *na četu* Imaš PVT
Skraćeni odgovor koji se daje sagovorniku koji vam je u tom trenutku postavio nebulozno pitanje.
U suštini znači sledeće:
"Zar zaista misliš da ću jedno takvo nebulozno pitanje udostojiti odgovorom koji bi mi oduzeo šezdeset i tri sekunde života? Otpišaj!"
Ako postoji definicija za odjeb, to bi bilo ovo. I sam taj pojam 'odjeb' zvuči oštro i brzo, doživiš ga prije nego što si postao svjesan opasnosti.
Ljudi koji druge šalju učiteljici nisu vaša liga. Jok. Oni ne pričaju sa svakim, ne, njihova pažnja nije na poklon. Oni su tokom godina nakupili mnogo godina, i zato znaju više od vas.
Ljudi koji vas šalju da pitate učitaljicu vam stavljaju do znanja da ste pali na testu. Naime, ovi povučeni učitelji ne objašnjavaju, već nagovještavaju. Ako nakon toga još uvijek niste saznali odgovor na vaše pitanje, njihovih sedam bora, krivudavih kao moždane vijuge, će, istovremeno vas zaboravljajući, poslati kod učiteljice da ponovite gradivo.
Oni su probili medalju, a njih su probijale riječi, zato su i zavoljeli Lakonce. Njihovo iskustvo probira sagovornike po samo njima znanim krutim kriterijumima, a njihov autoritet je prećutan i uvijek osjetan. Uvijek su nedorečeni, ali njihova misao je uvijek jasna i čitava. Mi sa fragmentima izgovorenog štiva hrlimo učiteljici po tumačenje očiglednog, koje se jedino nama čini besmislenim. I šta radimo kad nas ni učiteljice, ni nastavnice, profesorice, doktorice, sudinice i druge jedinice informisanosti ne mogu obskrbiti informacijom? Pljujemo na takav sistem i ljudski rod, na knjige i teoriju, dijalektiku i didaktiku!
"Ko shvata razumjeće" teorija i potpuna nebitnoća riječi je budućnost izraza. Tada možemo da pucamo na burmanske slonove i da se onda dopunjavamo u slaganju mišljenja i krojimo polusvijest, zadovoljni jer nam zaslužena jagnjetina curi niz bradu.
Fukare su bogate, to tako ide, nije to muka. Ostatak citata je jeben za doživjet'...
