Rešenje gotovo svih problema ružnjikavih, nezgodnih, plitkoumnih udavača. Novi život. Ej! Novi život! Nema viže orlušine, nema više daskanja i lopatarenja. Ne! Savremeno doba i savremena medicina je proizvela vrhunsko rešenje za sve slučajne i manje slučajne greške prirode, ta-da - estetsku hirurgiju. Ali. Hej, pa da, naravno, ima ono ''ali'', da-da, svakako. Ali je isto tako uslovno-posledično proizvela da to sve mora i koštati. Truć. A ške?! Nema! Ali hej, hej, hejj ne očajavajte dame, zapravo buduće dame, ima rešenja i za vas!
Plastičar!
Najčešće bivši student medicine, neshvaćen, ugnjetavan i marginalizovan zbog svoje neshvaćenosti ili neshvaćanja gradiva, jebem li ga.Odbačen od školstva odlučan da i on odbaci isto i krene svojim putem. Bateljesku faks kaljan u kojekakvim klanicama i prčvarnicama dok jednog dana jednostavno nije shvatio da je on tu zbog višeg cilja i tako prestaje traćiti svoj život i odlučuje odlučno krenuti u ostvarenje svog sna: lepota za sve! Polako započinje prvo sa laganim krpenjima naravno na svoj način, pa onda polako dolaze nosine, sisurdače, dupeta, transformacije i vojla estetski hirurg je rođen! Dobro nije baš estetski. Hm. Dobro nije baš ni hirurg, ali ono jebem li ga odradi pos'o.
-I gospođo Milena konačno možete pogledati vaše nove grudi.
-Jao divne su! Sa-vr-še-ne!
-Samo da napomenem trebali bi da izbegavate sedenje na čvrstim površinama i ne bi bilo poželjno nositi tange bar prvih par meseci dok silikon ne legne i naravno umal da zaboravim trebali bi da jedete lakšu hranu, ne znam kako će se vaše nove grudi nositi sa :khm, khm: stolicom.
-Ma ne brinite dokore! Sve za mog Slavišu! Rekao mi je da ne voli dupe i da obožava sise a ja volem da ispunjavam sve želje mojoj mici. :trrrt:
-Paz... Odoše.
------------------------------------------------------------------------------------------------
:ding-dong:
-Nećemo ništa da kupimo! Bež bre!
-Ali.
-Nemojte vi meni ali gospođo! Znam ja sve te vaše Kirbije, Ceptere, tandara-mandara. Mante me se, nemam ja para za to.
-Ali samo...
-Ma okan' me se ženo božija!
-Ta-ta! To sam ja!
-Milane, sine?!
-Da! Tata upoznaj mog novog oca dr Rudolpfa.
Čovek, fleksibilan po pogledima na odredjene segmente života isto koliko i robot.
Rutina svakodnevnice mu pokreće udove, vreme za ustajanje i leganje mu ne meri zidni sat, već biološki, u sekund, bez greške i kašnjenja. Pre nego li otvori oči u isto vreme svakog novog dana, zna šta je oko njega, i gde će se nalaziti posle. Mrzitelj iznenadjenja, jer iznenadjenja donose nenadane ljude, reakcije i dogadjaje, a on ne ume sa time da se nosi.
Ni tužan ni srećan, ni dobar ni loš, ni heroj ni zločinac. Da ga neko pita šta je on, ne bi znao da odgovori. To bi bilo samo još jedna neočekivana akcija, na koju bi on standardno samo bledo gledao i čekao da sve to prodje, potom se vratio svom poslu.
Nacionalno prosečan, povučeni tip, neprimetan u svojim aktovima, jer je sve što radi uzeto zdravo za gotovo davnih dana, a njemu je to sasvim u redu.
Čovek poput plastike: večan, efikasan, prilagodljiv u svim prilikama, s fantastičnom mogućnošću izolacije; ali povrh svega - neprirodan. U stvari, možda i prirodan sebi, ali sigurno ne onako kako bi to video neko koga možemo potpuno normalnim čovekom smatrati.
Njegovi stavovi, pogledi i reakcije su sve osim spontanih. On ne govori šta misli. Manjak empatije čini ga emotivnom ljušturom, čovekom koji uvek može svaki uspeh devalvirati. Ako mu se pohvališ kako si najzad izašao sa šarmantnom studentkinjom primenjene umetnosti, on će ti pritajenim odgovorom pokazati da si retard što do sada nisi izašao ni sa jednom takvom, a on je takve četiri overio samo u prethodnom kvartalu. Njega ne možeš impresionirati, jer neprirodnost koju poseduje čini da se svaka primljena informacija od druge strane tretira kao strano telo.
Njegova je faca kao u Rutgera Hauera. Hiljadu lica a svako od prethodnog zajedljivije. Pogled koji samo kaže: "Super! Svaka čast!", a u sebi misli da si samo obična ameba koja je zarobljena u telu čoveka. Kao čovek, verovatno on nije loš, ali ima neprirodnu potrebu da te kuša bacajući ti svoje sarkastične strelice pravo u lice. Ako ih ne primetiš, Hauer će samo nastavljati da te obasipa njima, dok mu ne izleti nešto što bi i retardirani sagovornik video kao najdirektnije podjebavanje.
Pored toga što svi deklarativno više vole drvo i ono što je prirodno, plastika već decenijama dominira humanim inženjeringom. Ali svi oduvek govore kako je najbolje samo ono što je prirodno...
- Da, pričam ti, sad sam sa Sandrom u vezi. Jeb'o te, a kad sam je samo video prvi put pre dve godine, nisam verovao da će biti moja. Zaista, sad istinski verujem ljudima kad kažu da je ljubav divna!
- Jes', mada ako uzmem u obzir njen i tvoj izgled, rekao bih da je još tačnija fraza da je ljubav slepa.
- Ha, može biti. Nego, nešto sam mislio, moram malo obnoviti gardegobu. Sad s njom ne smem izlaziti k'o prosečni klošar, moram se dodatno uljuditi. Video sam neku bolesnu "Tomi Hilfiger" šulju. Jeste skupa, ali ću je uzeti definitivno.
- "Hilfiger" je fantastičan, imam ih nekoliko. Samo, pazi kad je u kući nosiš, ako ti kane pasulj na nju, možeš da je baciš. Razumeš? :momenat tišine: Ok, malo sam preterao.
- Ma, opušteno, kapiramo se. Al' mi je krivo što sam u hroničnoj besparici već nekoliko meseci. A stvarno bih voleo da mi sa Sandrom ovo vreme bude do jaja, da možemo uživati kako dolikuje.
- Hronična besparica?
- Ma, da.
- Čekaj, tebi je jedna baba jevrejka?
- Otkud ti sad to pade na pamet, majke ti?
- Nemam pojma, brate, i sam se pitam. Ne sumnjam da se baba ponosi tobom.
Lik kom je bolesna ljubomora izgovor za mijenjanje ličnog opisa protivnika.
- E, đes ti!
- E izvini, ko.. Ček, Marko, ti si? U jee, pa šta ti bi? Đe ti nestade oko?
- Ma.. Muv'o sam curu Miće plastičara. Jebiga, ko mi je kriv.
Poslastičar za starlete. Od patišpanja mož' da napravi Afroditu. Kao.
"Sine, slušaj šta ti čika Toza kaže, kod žene prvo gledaj sise, a potom dušu", reče jednom meni jedan pametan čovek, tj. hodajuća enciklopedija za muško - ženske odnose po njegovom mišljenju. E, sad. Kao što je tebi mrsko da voziš auto koji barem limarijski nije u top stanju ( jebemu mater, niko ne vidi motor, svi vide tu limariju ), tako i devojke neće da hodaju sa sisama i dupetom za dečiju šaku. Može ona da turi i čarape, ali to neće doveka da traje. Vidi se to kad - tad. Da bi ulovile muški pogled, one se ne libe da odu kod dr. Jovana Pajića da im udari silikone u obe sise ili u guzove po simboličnoj ceni od soma jura po komadu. Mene zanima da li one imaju šta u glavi kad proćardaju toliki silikon? Pa, jeboga 'leb, sa tolikim silikonom mogu da predihtujem sve prozore u stanu, a ona ga skrlja samo u dva mesta, eventualno tri...
I da dodam. Silikone stave uglavnom one ribe koje povuku lepe oči na mamu, a sise na tatu.
Generalno, da sam ja plastični hirurg, otvorio bih kliniku, a snimio reklamu za istu u kojoj bi mi Sejo Kalač izdeklamovao slogan : "Ako nećete da izgledate kao da vam je tata poslastičar, dođite da vas predihtuje Dutjas Plastičar".
