Elem, tu kod nas kod Morave kruže raznorazne priče o njima. Pričao mene moj pokojni pradeda još kad sam bio mali, sad dal je to tačno ja ne znam, al nije na odmet pažnja da se obrati. Sačekaj deder malo, cigaru da pripalim... JEBEM TI RADOJKA DETE NEPOTŠIŠANO OPET SI MI UZELA PALJAČ VATRU DA ZALOŽIŠ! Šta kažeš prijatelju, imaš ti šibice? E fala ti ki bratu... Nego, počo sam o pljuskavcima da pričam.
Pojavili se oni odavno, to niki živi ne zna kad, kažu da živeli ovde još pre normalan svet nego što se naselio. Tuna bre, ode oko Morave. Izlaze noću kad su najesen ove magle i kad zimi nema sneg, nego sam mraz kad stegne kad pucu drvo i kamen. Mene mi pričao moj pokojni deda da oni imu krljuš de pošten čovek ima kožu i neke lepljive ruke i noge, ne daj Bože nikem da sretne to, nokti ki brijači! Odseče čoveku glavu dok kažeš keks! Veliki zulum i štetu prave, isteruju narodu krave i ostalu stoku, kradu kokoške. Sa one njine lepljive ruke uza koji god oćeš zid oni mogu da se popnu! Šta bre, spava familija uđu narodu kroz odžak il kroz tavan i odnesu dete, odnesu pare i druge dragocenosti. Oće i dubiju ako sretnu samog čoveka kad se noću vraća iz čaršije ili iz sela... Pričala Zlatana otojč, ustala noću da ide po radi sebe i slučajno gvirnula kroz prozor... Kad ono stajalo po dvorištu, ono što se ne pominje, što tumara noću kroz šljivari i šume, vreba pored puta... Ono što palaca jezikem...
Nego, smrče se prijatelju. Nemamo mi kola, ima Radoslav al on u Švecke a meni uzeli dozvolu jerbo me uvatili pijanog kad sam tero tristaća sa slave kod bata Milašina. Ne znam šta da ti kažem, ja bi te ostavio na konak al' unučići mi tu. A i ova magla se spušta, ja bi te preporučio da kreneš dok se još gore ne smrkne, al' uvatiće te mrak... I u mraku nešto drugo, hehe... HAHAH... AHAHAHAHAHAHAHAH.... HAHAHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHHAAHHA!!!
