Od pamtiveka traje usavršavanje muških metoda za ubeđivanje ženki da ih puste unutra. Od udaranja močugom i uvlačenja u pećinu, do pisanja poezije, grafita, SMS poruka i e-mailova. Ipak je živa reč ostala neprikosnovena kad se već dođe do samih vrata raja.
-Ajde draga daj mi samo malo.
-Joj, pa neeeznam, mislim, nisam sigurna da je to u redu. Pa nismo ni pola godine u vezi.
-Što ne bi bilo u redu? Sasvim je prirodno da dvoje koji se vole spavaju.
-Ali ja nisam sigurna da ti mene voliš
-Obožavam te, a voleću te još više posle...
-Eto vidiš kakav si, samo na TO misliš
-To je zato što te volim!
-I ako ti sad dam mislićeš da sam laka riba
-Šta ti pada na pamet? Misliću da si najbolja devojka na svetu. Ajde daj vojniku!
-Kakvom vojniku?
-Ma to je šala, da se malo opustiš
-Kako da se opustim kad samo navaljuješ? Treba da pustiš da ide polako, svojim tokom...
-Ide polako već pola godine, ne mogu više da čekam. Nije to sapun da se potroši, a nema ni brojčanik. Neka druga bi mi dosad dala 100 puta!
-Koja druga?
-Ma bilo koja, ne bitno.... Daj bre, samo malo ću... Eto da ga prislonim, samo malo po plićaku
-Obećavaš?
-Časna reč!
Kreće posle maženja i petinga da gura vršnjaka u baklavicu. Polako i plitko, kako je i obećao...
Baklavica postaje mazalica, a draga dublje i brže diše.
-Jel dobro? Da ga vadim?
-Neka nemoj još...
-Pa reko sam da ću samo malo i po plićaku. Ne želim da te povredim.
-Ajd još samo malo... i malo dublje
Kreće jače i dublje heftanje
-Jesi sigurna za ovo? (he-he-he) Mislim, obećao sam ti da ću po plić...
-JEBO TE VIŠE PLIĆAK! ORI ME MALJAVI! TOOOO!
