Lik koji je prešao zavidnu kilometražu, ali bez upotrebe ikakvog prevoznog sredstva. Bilo da je to automobil, trotinet, konj, prase, bajs ili svemirski brod. Ide samo uzdajući se u svoje noge i ima čeličnu volju i veliku želju za hodom.
- Dobar... Uh... dan... Papir... jedan... Uuh...
- Dobar dan, izvolite?
- Reko'... Papir...
- Kakav papir?
- Plavi... S kockicama... Uh... Samo sekund... Da dođem sebi...
- Gospodine, jeste li u redu?
- Uuuuuh... Jesam, sad jesam. Elem, treba mi papir za...
- Pauza!
- Šta? Kakva pauza?
- Pola je deset čoveče, pauza za doručak, vraćamo se za pola sata u firmu.
- Odlično, tu ću ja da sednem onda, da odmorim malo.
- Pa... Ne možete ovde.
- Ništa se vi ne sekirajte gospoja, samo ću ja malo da, e tako... Prilegnem da odmorim.
- Gospodine, zvaću obezbeđenje.
- Još bolje, taman nek me ponesu sa klupom. Jutros sam po šalterima i stepenicama deset kilometara prošao. Limene opanke bi poderao.
- Obezbeđenje? Imamo ovde nekog čoveka, neće da ustane sa klupe. Otkud ja znam koliko kilograma ima? Dobro, pitaću. Gospodine, koliko ste teški?
- Sto dvajs i šes' kila.
- Sto dvade... Aha... Aha... Dobro, ostaviću ga.
- Fala lepo. Ja samo... malo... hrrrrrrk...
