Obavezno, persona u društvu obdarena posebnim talentom kazivanja (ne)povezanih slogova/glasova, tehnikom "iz želuca". Bas, školskog hora. Glasnik dobrog pasuljčeta, roštiljske, podvarka...
Podridži svoje nastupe, obavezno, počinje azbukom (abeceda nije trebala za ocenu kod učiteljice), koja se ponavlja do trenutka kada je potrebno obnoviti zalihe goriva, podmazati žice, doći do vazduha. Tada se pristupa procesu uzimanja "nekoliko" gutljaja Kole, mada iskusniji Podridžiji savetuju, kako je ipak radi jačeg utiska i mirisa prilagodnije konzumirati pivo. Oni najiskusniji pak čuvaju recepte, posebne mešavine ta dva.
Kada se mnogobrojna publika već moralno uzdigla, sledi rasple. Lukavi Podridži pokušava da dostigne poseban odnos u astralu, sa obožavaocima, izgovarajući tehnikom koju samo on poznaje, njihova imena, ponaosob. Upalilo je. Trans. Skidam majcu. Zovem bivšu.
Sledi veliko finale. Poziva nasumično osobu iz publike. Od njih dvojce, igrom slučaja, izabrao je baš onoga što je učio bit-boks preko jutuba. Što bi naši stari rekli, dok mu ga ovaj daje po bitu, naš Podridži mu ga daje po pasuljčetu. Hemija između njih raste. Zvukovi kosmosa. Zlatni presek muzike. Podridži se baca na kolena dok doživljava katarzu. Publika počinje da plače, traži još, bis!
U limuzini pristiže Saša Popović, takođe u transu, moli ga da potpiše za Grand. Brena mu obećava novo ime, program za zaštitu svedoka. Mada, on je više od toga, njegov san je Egzit. Jednog dana...
