Izvale koje se neretko mogu čuti na odru nekog preminulog starijeg gospodina... Predstavljaju samu srž crnog humora i njegovu čistu, nepatvorenu esenciju. Iako dotični nije imao nameru da se na bilo koji način izruguje i da vređa dostojanstvo preminulog, usled činjenice da je preminuli napustio ovaj svet u starosti, nije tolika žalost i ucveljenost, da ožalošćeni zaneme od tuge, tako da se sve odvija normalno... Najčešće se ovakve izjave mogu čuti za vreme noćnog bdenja pored pokojnika, kada se potroše sva nabrajanja osobina i pohvale preminulom, tada, usled konzumacije alkohola samim tim i popuštanja inhibicija, od strane starih prijatelja, rođaka i poznanika mogu čuti legendarne provale, koje započinju kao uvod u neke velike mudrosti i večne istine, ali usled pomućenog rasuđivanja pretvaraju se u crnjak:
''Od kako je umro, sve više liči na njegovog pokojnog oca''
''Bio je živ sat vremena pre nego što je umro''
''Ma još odkad se rodio svi su znali da će da umre na kraju''
''A bojao se da neće dočekati kraj života''
''Ipak je bolje ovako, ne bi podneo svoju smrt(ne bi to preživeo)'', i dr.kao i antologijske:
''Umro si pred sam kraj svog života'', Umro si u cvetu starosti'', i druge
