Pohotan pogled uvaljan u jaja, brašno i prezlu. Pogled predsednice Skupštine, negde oko pola 11 uveče, u toku rasplamsavanja rasprave o nacrtu Zakona o očuvanju beloglavih supova. Svojevrsni erekšn kiler, koji stravičnije obara (močugu) od Tajsona pre nego što je stvorio fetiš prema ušnim školjkama svojih protivnika.
Krešimir: E, ajmo zguza, molim te.
Ana Ivanović: Joj, pa ja ne bih, nekako mi ovako lakše, a i volim da te gledam u oči dok vodimo ljubav.
Krešimir: Pod jedan – ja ne vodim ljubav, ja jebem. Pod dva – u gledanju i jeste problem. Kad god nam se sretnu pogledi, vidim srnu koja beži od lovca, Evu Ras bez penzije ili izraz lica osobe sa posebnim potrebama. Jebote, zar moraš da me gledaš k'o da sam ti ubacivao čičak u kosu i stavljao špenadle na stolicu u osnovnoj?
Ana Ivanović: Ali, ja sam mislila da imam pohotan pogled.
Krešimir: Ma, imaš ti moj kurac. Ustvari, kad bolje razmislim, nemaš ni to, ja sad odo' kući a ti možeš u kuhinju, pa gledaj meso, ionako pogledom praviš bečke šnicle. Sreća pa me nisi u kurac pogledala, sad bih imao Karađorđevu.
CARINO!!!!!!!!!! SVI MOJI PLUSOVI PRIPADAJU OVOME!!! Kresimire, brate, nauci me da pisem k'o ti!!!
U kuhinju, nego šta!