Niko se nije rodio kao ćećo - to se postaje kasnije. Ćećo se rađa onog trenutka kada mlad čovek shvati gde živi i kako zaista funkcioniše ovaj svet; kada vidi da treba da štedi pola godine da bi otišao 10 dana na more, da treba da radi 5 godina za auto koji je oduvek želeo, da treba da završi u dužničkom ropstvu banke po izboru da bi imao sopstveni krov nad glavom.
Mlad čovek je prelomio: ne u ovom životu.
Mlad čovek se dokopao nekog položaja; ne zato što je bio najsposobniji, već zato što mu je najviše zinulo i zato što je bio spreman da plati nekom starijem ćeću. A sada je njegovih 5 minuta. Sada on naplaćuje.
Ćećo te služi u kafani, ćećo ti toči na pumpi, ćećo te čeka na šalteru, ćećo te snima sa radarom, ćećo te zaustavlja na graničnom prelazu, ćećo ti odobrava kredit, ćećo te pregleda u ordinaciji, ćećo ti sedi u kadrovskoj komisiji, ćećo sastavlja reprezentaciju za koju navijaš, ćećo određuje koliko otrova može da ima u hrani koju jedeš.
