Ako uzmeš za primer da je sedamdeset pet godina prosečan ljudski vek na ovim prostorima, toliko vremena će ti proći u spavanju, u školskoj klupi, na poslu, u jelu i u vršenju velike nužde. Ne veruješ?
- Spavanje - trećina dana = trećina života = 25 godina.
- Škola - 200 dana godišnje, 13 godina ( od predškolskog pa do kraja srednje ) = 2.5 godine sedenja u klupi
- Posao - 40 godina po 8 sati, oduzimajući nedelje, godišnje odmore i ne računajući prekovremene sate - 9 godina na radnom mestu
- Ishrana - 15 minuta dnevno, svaki dan do kraja života = godinu dana obedovanja
- Velika nužda - 10 minuta dnevno = 2/3 godine.
Sve ukupno, nešto više od 38 godina, ne računajući tuširanja, brijanja, depilacije, šminkanja, domaće zadatke, pišanje, čekanja u redu i još gomilu drugih stvari koje u životu moraš da radiš, i koje bi konačni saldo izgurale sigurno i preko 40.
Dakle, imaš 35 godina samo svog vremena da ga ti rasporedjuješ onako kako ti želiš. Jedan deo tog vremena proživećeš u starosti, usamljen, nemoćan, možda i bolestan, i to će biti onaj lošiji deo.
Razlozi za gledanje televizije i blejanje ispred kompjutera se više ne čine tako dobrim, zar ne?
