Jezik koji je kod današnje omladine nastao bukvalno iz dosade. Hteli da stvore nešto novo, da budu u fazonu, i eto, nastade polovnjački, da ga tako nazovemo.
Naime, u njemu se reči ne izgovaraju cele, već samo nekoliko poslednjih slova, ali naravno mora da zvuči bar malo kao osnovna reč. Da ima nekog smisla.
Dakle, dosada je učinila svoje, ali takođe je često koristan jezik kada se priča o nečemu što nije baš za svačije uši.
- E tebra, nemoj sad nešto da blejiš kad uđemo, keva je u dnevnoj...
-Važi...
: ulaze :
- Zaboravio sam te pitat'... je l' uzeo Šomi onu tru (vutru)?
- Jeste, jeste.
- Bruke, znači rimo (varimo) ?
- Naravno!
keva se dere iz sobe: O čemu vi to!?
- Ma ništa bre krevo, imitiramo nekog retarda iz ulice.
k: Koliko sam vam puta rekla da ne ismevate malog Borka!
- : smeh :
