Opravdanje za bilo kakav vid ponašanja nekarakterističnog za tu osobu, koje varira između podetinjavanja i klasičnog debilizma. Poznato je da racionalno razmišljanje dolazi tek nakon što te posledice raspandrknu po tintari.
- Debilu mali, zar u ovaj ćumez da dolazim po tebe?
- Jebiga ćale, nisam 'teo...
- Onaj pajkan mi reče da si pokušao da otruješ igrača, kako ti je to uspelo?!
- Ma nisam, ćale, devojka mi uvalila onog njenog flafičastog zeca da pričuvam, ja šta ću s njim, tekma nije mogla da čeka, ja povedem i zeca, prošvercujem ga nekako, zamalo da se uguši, da me Jana odrobija...
Kad kapiten zabije gol u 93. minutu, proš'o mi tiket zbog njega, ej! I mene ponele emocije, izletim na teren sa sve onim zecom, d'izgrlim čovu, a on krene da se guši, alergičan jebiga.
U jebote gde mi je zec?!
- Sine... Isti pajkan nije zaklapao o odličnoj zečijoj čorbi, možda da te vratim nazad, ovde si bar bezbedan...
_________________________________
kuc, kuc
- Sine, donela.... Iju šta to radite, sine ti si peder?
- Ma nisam baba, ponele nas emocije...
_________________________________
- Gospođo, hoćete li da mi objasnite zašto onaj radnik žvalavi moju kreditnu karticu?!
- Ma pustite ga, ponele ga emocije, nema plate već treći mesec...
