To je natpis na izlogu prodavnice, na koji naiđemo uvek u momentu kada nam nešto najviše treba, tj. kada je žurba... Za njih je popis, za nas popizd...
Letnje popodne, moja nova poznanica mi se najavila na kafu... Osmotrim situaciju, kad ono nema kafe... Jbt napolju provala oblaka, a ona je rekla da stiže za 15 min... Ne vredi, moram po kafu i neki sok u najbliži minimarket. Trkom stižem do radnje gde pazarim svako jutro, sav iskisao, kad ono - ćorak... zaključano. Na vratima stoji - POPIS...
JA: - "Izvinite"... kuc, kuc, kuc (u izlog), "izvinite, molim vas..."
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Reci dečko..." (prilazi izlogu)
JA: - "Zar ne radite danas...?"
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Ne radimo, imamo popis".
JA: - "Meni bi trebalo samo 200g kafe..."
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Ne ra-di-mo dečko, popis je..."
JA: - "Samo 100 g kafe, ništa više..."
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Aman vidiš li ti šta ovde piše (prst na natpis), jesi li ćorav?!!" - TUMP (zvuk spuštanja trakaste zavese)
JA: - "#$/"&(/$"&$"
Momenat kada moraš da se pogledaš u ogledalu i jednom zauvek doneseš odluku:
Džedaj ili Eskim.
Jedina prilika gde će vas ozbiljno shvatiti neko ako mu kažete da ste Eskim, Marsovac, Džedaj i ostale kerefeke.
Popisar:Veroispovest?
Ja: MOGSHIN sledbenik! UNUL ESTE MOGSHA!
Određeni vremenski period u godini (obično pre dočeka nove), kada tetke iza šaltera u bankama i poštama, zatrpane papirima, viču na tebe više nego obično. O njemu se priča svuda, na ulici, u prevozu...
-Ej, ženo, pa ti me ne vidiš?! (vrlo malo smeha, jutro je i ide se na posao)
-Evo, Radice, žurim da me ovaj (šef) ne zajebava kao prošli put, danas imamo popis.
-Uh, ćuti, ne pričaj mi o tome, ovi kod mene svi se izvukli da ne budu tu (a svako od njih će isto to reći), pa sve moram bukvalno sama! (i pali cigaru od muke)
