Rijech u kojoj su zlobnici spakovali sva zadovoljstva u zivotu i dali joj negativan kontekst .
Gore od loše navike, bolje od zavisnosti.
Jedan od glavnih prihoda za vladu Srbije.
EU:"Počnite vodite kampanju protiv cigara! Vrlo je bitno da smanjite broj pušača i smanjite broj dozvoljenih mesta za pušače!"
Dinkić:"Pa jel ste vi normalni ljudi! Jel znate bre da smo penzije prošle godine isfinansirali od akciza i PDV-a na cigare! Nemojte ljudi ko boga vas molim!"
EU:"Dobro! Onda bar vodite kampanju protiv alkoholnih pića i zabranite njihovu prodaju maloletnicima!"
Dinkić:"Nema teorije! Od maloletničkog alkohola isplaćujemo socijalnu pomoć! Pola prosjaka prosi za rakiju, a retko koji za hleb! Teško će i to da ide!"
EU:"Pa onda bar zatvorite kladionice i kockarnice kod škola! Uvedite mesečno ograničenje ili tako nešto!"
Dinkić:"I to teško! Administraciju nam je platio PDV od kladža! Kad god Spartak Subotica pobedi Zvezdu i po Srbiji puknu hiljade tiketa, nama legnu pare za plate!"
EU:"Jel znate kada ćemo da vas primimo? Nikad! Kada ti budeš u opoziciji!"
odes pripit da se kockas,ispusis paklu pljuga,ako dobijes odes da nadjes belo,nasmrces se,platis kurvu....
zeno razumi,nisam dosao kuci jer me zaustavili panduri,nisam imao licnu kartu i pobegao mi zadnji autobus!
Stvar koju je najlakše prodati.
-Ne znam, otvorio sam butik, al slabo ide prodaja, nema narod para.
-Jesi probao umesto cipela prodavati heroin?
-Vidiš...
..........
Rđav hobi
Moji koraci odzvanjali su praznim hodnikom dok sam pažljivo hodao u tami. Korak po korak, polako i sigurno, išao sam ka svom cilju. I bam! Saplećem se o klompu,padam i izbijam sekutiće. Bol ne osećam,nista ne osećam...tu ja samo užarena strast koja me tera napred.
U kući je bio mrak. Možda je nestalo struje, a možda su je i isekli zbog neplaćenih računa, mrak to nije zanimalo,on je bio tu da se pobrnine da ne uspem. Ali džabe, ništa me nije moglo zaustaviti. Ni klopma,ni luster u koji sam upravo udario, ni ta veličanstvena zavesa noći koja bi neke sa manje srca vec odavno odvratila i poslala na spavanje. Ali ne i mene. Ne! Mnone je gospodarila jedna strašnija sila. Obozula me je, stavila pod svoj povodac, terala bičevima napred. A ja sam išao,korak po korak polako i sigurno. I bam! Uspeo sam, nekako sam se provukao kroz plašt tame i dosao do svog cilja. Nesigurno otvaram ta mala vrata zbog kojih sam toliko propatio, i koja su uspešno sakrivala moje čežnje,snove i želje. Ali ne više! Ne,ne,ne! Sada sam tu,uspeo sam! Konačno, završiću to!
Uspevam da pronadjem nož i krećem da sečem....i odsecam pola prsta. No, ne smem dozvoliti da me to omete sada kada sam ispred kapija svog raja. Vođen višim silama, uspevam da završim svoju svetu misiju bez daljnjeg samopovređivanja. Uspeo sam, došao sam do toliko željenog parčeta torte. Halapljivo navaljujem na njega, nesluteći da ću petnaest sekundi kasnije umreti usled gušenja svećicom.
