Rečenica prosvetljenja upućena radoholičaru. Vraćanje dotičnog iz stanja euforije (jer ga je šef najzad oslovio pravim imenom) nazad u surovu realnost, gde on ,makar bio najbogatiji čovek na svetu, nema s kim taj uspeh da podeli.
-Joj, možeš li da zamisliš: napokon sam napredovao u karijeri i sad sam zamenik zamenika sekretara, što znači da mi je plata veća za 1,62% i da imam povlasticu da pijem jednu kafu nedeljno na račun firme. Takođe, šef je zapamtio moje ime, sam me zove Nemanja.
-Pa ti se ne zoveš Nemanja, imbecilu jedan. Od kako ja znam za tebe, ti se zoveš Nebojša.
-Svakako je bolje nego Aleksandar, kako me je ranije zvao, a i šef je uvek u pravu, tako da...
-Slušaj, dok se ti tamo trudiš da nateraš šefa da ti uopšte zapamti ime, pola komšiluka skače po tvojoj Jorgovanki. Sve je to lepo, posao kuću pravi, ali si toliko opsednut poslom da si zaboravio da kurac pravi porodicu, tako da džaba ti imaš pare i poziciju kad ćeš odgajati komšijin genetski materijal.
Добра ова+