Svima se desilo da u nas u školi ponekad nastavnici/profesori zamole da nešto uradimo za njih. Bilo da odnesemo lek njihovim tetkama i ostalim rođacima, ključ da zaključaju vrata ili hranu i piće da se najedu i napiju.
- Učiteljica Milunka: Ko me sad zove na času... Kako nikad ne znam isključiti ovo zvono (jebeno). Pričekajte trenutak...
-Izlazi napolje-
- Učiteljica Milunka: E tetka šta je bilo? Rekla sam ti da me ne zoveš dok sam na času, ali šta bi sad... Reci.
- Tetka Stanojka: E dete moje. Ne mogu ni ustati da 'leba sebi do'vatim... Toliko sam neka malaksala.
- Učiteljica Milunka: Sad ću ja tetka poslati tebi po đacima da ti kupe nešto i donesu... Ništa se ti ne brini. Hajde ćaoo. (Jeb' se)
-Ulazi u učionicu-
- Učiteljica Milunka: Al' ste se odma' raspričali... Milorade, hoćeš li moći kupiti i odneti mojoj tetki nešto da jede.
- Milorad: Hoću, hoću... (Jebem ti mater kako mene uvek šalješ da nosim bureke i ćevape tvojim tetkama i ostalim kurčevima).
