Jedan poodmakli stadijum hronične nejebice koji u pakovanju sa očajem dovodi do ove krajnje morbide misli. Međutim, kao da realnost zabole, da prosti ovo dete, čkapi za morbidnost.
Ali ko te jebe kad si nolajfer kojem je jebeni LoL oterao curu jer nisi imao vremena za nju i sve lošije si je trsio, pa je našla zamenu u vidu malo manjeg nolajfera koji ima malo više vremena jer ionako nema šta da radi do oktobra, dok ne izađe novi fudbal menadžer. Ovaj stari je nezanimljiv jer Ibra sad igra u Pesežeu, a van Persi u Junajtedu.
Sad je sve otišlo malo dalje. Cure nema i opušteno jedeš luk, kiselo mleko i podrobicu, sve ono čega se ona gadila. Nesvesno si spustio higijenu na stepen niže, na nivo pedantnog avganistanskog neobrijanog talibana, kad je malo verovatno da bi se ogrebao za drk, a tek za jajoliz od polovne verzije Olje Bećković. Onda rešiš da se konačno odazoveš pozivu drugova za izlazak. Al' prc! Nema dezodoransa jer si, već gore pomenuti, nolajfer koji je potpuno zaboravio na tu zajebanciju, a čisto bi reda radi da se štrcneš koji put.
- Brate, dokle ćemo više ovako sa sindromom teniskog sudije?
- Ako ništa drugo, barem sakupljamo materijal za na suvo.
- Ne znam za tebe, al' ja sam zagoreo k'o gibanica. Poslednji put, mislim da je bilo pre dva meseca, sam dobio blajv od bivše i to je sve iz mog seksualnog života u skorije vreme.
- Ti si još i dobar. Ja sam poslednji put osetio žensko na svojoj koži onomad pre one žurke, kad sam pozajmio sestrin parfem.
