Један поодмакли стадијум хроничне нејебице који у паковању са очајем доводи до ове крајње морбиде мисли. Међутим, као да реалност заболе, да прости ово дете, чкапи за морбидност.

Али ко те јебе кад си нолајфер којем је јебени ЛоЛ отерао цуру јер ниси имао времена за њу и све лошије си је трсио, па је нашла замену у виду мало мањег нолајфера који има мало више времена јер ионако нема шта да ради до октобра, док не изађе нови фудбал менаџер. Овај стари је незанимљив јер Ибра сад игра у Песежеу, а ван Перси у Јунајтеду.

Сад је све отишло мало даље. Цуре нема и опуштено једеш лук, кисело млеко и подробицу, све оно чега се она гадила. Несвесно си спустио хигијену на степен ниже, на ниво педантног авганистанског необријаног талибана, кад је мало вероватно да би се огребао за дрк, а тек за јајолиз од половне верзије Оље Бећковић. Онда решиш да се коначно одазовеш позиву другова за излазак. Ал' прц! Нема дезодоранса јер си, већ горе поменути, нолајфер који је потпуно заборавио на ту зајебанцију, а чисто би реда ради да се штрцнеш који пут.