Nekad se govorilo: radnici, seljaci i poštena inteligencija. Time se davalo do znanja da su seljaci i radnici po difoltu pošteni, a inteligencija (intelektialci) je morala da dokazuje da je poštena.
Naime u to vreme je bio opasan po režim svako ko je makar malo razmišljao o državnom i društvenom uređenju. Šah je bio jedini način da se razmišlja a da to nije opasno za državu.
Fakultetski obrazovan čovek na funkciji koji mito prima samo preko računa i na to uredno plaća porez.
