Uz glasača na izborima, najpoželjnija karakteristika gradjanina jednog kapitalističkog društva. Dok ima potrošača, imaće i šta da se proda, a što se tiče kvaliteta robe, uspešno ćemo ga staviti u drugi plan marketingom i propagandom.
Globalni kapitalistički sistem dozvoljava izmeštanje velikih kompanija u zemlje sa jeftinom radnom snagom, na primer u Indoneziju. Televizijom, magazinima i drugim vidovima marketinga, proturili su se "poželjni brendovi" : tako ET u filmu pije koka-kolu, globalne pop zvezde nose pradu, šanel ili kreacije Djordja Armanija, glumci u svakom boljem filmu piju Jack Daniels, a sportisti uspešno reklamiraju najk, adidas i druge marke.
I tu nije kraj. U društvo se uvukla jedna mala pakosna reč - RASPRODAJA! Istaknuta je na vidnom mestu, velikim crvenim slovima, i deluje kao magnet na potrošače. Ljudi sve više kupuju u velikim tržnim centrima, neki iz snobizma, a neki kako bi uštedeli novac. I na kraju kad izadješ iz tog jebenog merkatora, skontaš da si iz nekog razloga kupio još gomilu gluposti zato što su bile jeftine, i ne samo da nisi uštedeo nego si potrošio gomilu para. Naivčino.
Kupujem samo markirano, jer tako izgledam bogatiji. Patike samo najk ili puma, jer to je sada in, naručujem samo produženi espreso i kiselu da nije hladna, jer tako treba. Štedim za plazmu koju nemam gde da stavim, a sanjam ikeu i bentli, onaj što ga fifti vozi u spotu..
Neprihvaćen izraz za sirotinju u Srbiji.
''Kako je utvrdilo istraživanje, potrošačka korpa za mesec januar iznosila je 34000 za četveročlanu porodicu, što je za 3000 više nego istog meseca prošle godine. Prosečna plata u Srbiji iznosi 37000, što je takođe 3000 više nego u istom mesecu prošle godine.''
Tekst od koga se svima, osim onima na vlasti okreće stomak jer svi znamo kako se računa taj ''prosek''.
