Za razliku od „onih dana u mesecu“ kad ima, pa se čak i preliva, ovaj izraz označava crne dane; doba opšte krize i besparice, krajnji stadijum u kojem čak i rezerve u vidu sala trbušne regije, kreću da se tope i polako nestaju. Na skali od 1 do 10 (ne)posedovanja nekih stvari, ovaj izraz zauzima otprilike 9. mesto. Momenat u kojem u potpunosti razumeš kako se oseća mali ganci, kojeg si rečenicom „Jedi bez leba“ napušio kada te pitao imaš li koji dinar za hleb. Kroz džepove ti svira kao na Kozari 41. a kad bi te kojim slučajem okrenuli naopačke, iz njih bih još samo prašina mogla da ispadne.
- Opet dođe 25. u mesecu... Pare još nisu legle, kažu biće, sad za koji dan. Radim po dva meseca, za jednu platu, ni tu jednu ne vidim, sve ode, razdeli se. Mužu penzija mala, traži od mene, dupe da ide da banja. A ja? Ćerke opet izmišljaju toplu vodu, te jednoj treba za šminku, te druga videla dobre cipele, te treća bi da izađe na ispit... Prvi ispit, 7 put... A dažbine? A sinu pare, što ode na bogosloviju u drugi grad? A meni novi steznik i pramenovi? Nema! Samo daj, daj, daj! Niko ne pita ima li! E pa, nećemo tako! Nema više hot-dog, pica, hamburger i ostale pizdarije mandarije. Od danas se kupus i pasulj u ovoj kući jedu tri dana, pa ko voli nek izvoli, nema para za bacanje. Povuci komaricu za nogicu i drob ispade! Jedino još gaće da skinem, pa i njih da prodam u nešto, samo su mi one ostale.
